Пратите нас путем:

 

Зељковићи, хвала!

zeljkoviciУпутисмо се 28. децембра 2017. године у Школу за децу са оштећењем вида и после представе коју су за нас уприличили ђаци, помислисмо да смо видели сву радост овог света на једном месту, међутим следеће стајалиште донесе још више. У дому породице Зељковић, која броји осам чланова, пружено нам је више љубави него што смо могли примити или дати. 

 Члaнoви пoрoдичнoг дoмaћинствa су oтaц Mилaн, мajкa Слaђaнa, дeдa (пo oцу) Бoшкo и пeтoрo дивнe дeцe Maриja (18), Mилaнa (16), Mилoш (14), Симo (13) и Сaрa (11). Кaкo je мajкa oд прe нeкoликo гoдинa у инвaлидскoj пeнзиjи, приходи ове породице су јако скромна, али њихов дом обилује љубављу и слогом.

Домаћин куће говорио је о тешком животу са минималним примањима и болести своје жене, текле су сузе и њему и нама, али су се деца упорно осмехивала радосна због наше посете. Овог пута, чини се, нисмо ми њима пружили осмех на дар, већ они нама. 

Иначе, ми смо Зељковићима, као и увек, само уручили оно што је нама дато, а овај пут је за њих пакетиће правила наша добро позната другарица  Јована, а за донацију обуће се постарао наш пријатељ Немања. Ишавши путем добра, добро нам је и враћено, а потврда за наш рад стигла је сутрадан у краткој поруци мајке ове породице: „Хвала Вама, хвала добрим људима, хвала Богу. Моја деца су срећна и захвална Вама, јер су добила нову обућу и поклоне. Желимо Вам све најбоље у животу. Породица Зељковић“. Осврнувши се, ми кажемо „Хвала, Зељковићи! Хвала што нас учите чистоти срца и истинској хришћанској љубави“.