Пратите нас путем:

 

У мојој првој посети Љиљцима

ljiljciSEP17Стижемо у Гроцку, насеље надомак Београда. У дворишту породице Љиљак ка нама ужурбано трче раширене дечије руке и грле нас, онако јако и искрено како само деца умеју. На њиховим озареним лицима види се срећа и задовољство изазвано нашим доласком. На вратима њиховог новог дома дочекује нас мајка Душка са својим родитељима. Укупно их је десеторо. Божана, Бобана, Мирко, Зорка, Тамара, Слободанка иду у школу, вредна су и марљива деца, док је најмлађи, миљеник свих, Андрија, кренуо у предшколско.

Ова породицa живи у јако тешким животним условима, али захваљујући нашим пријатељима из хуманитарне организације Срби за Србе, у току је пројекат доградње „куће“ (викендице од 50 м2) која је њихов дом, што је значајан корак ка њиховој бољој и сигурнијој будућности.

Журе да нам покажу како њихов нови дом изгледа. Поносно нам показују тек купљену кухињу коју им је „Осмех на дар“ обезбедио, захваљујући вашим донацијама,са лица им не силази осмех... Срећни што нису заборављени, што сада живе боље, а чини нам се, највећу радост осећају због наше посете. Обрадовали смо их гардеробом, играчкама, школским прибором, а малишани не знају шта би нам пре рекли и показали. Узимају играчке које смо им донели, креће игра и дружење и време нам пролази уз причу, песму, специјалну поруку за друга Укија (који их је раније посећивао) и смех. 

А онда је дошло време да кренемо. Поново загрљаји, стисак руке у знак неизмерне захвалности и позив да их поново посетимо. Одлазимо пуни утисака. У срцима нам је топлина и радост. Наши драги Љиљци нас поздрављају и радују се поновном сусрету. Ускоро ћемо ихопет посетити. Обећали смо! ;)