2008. године, студенти Правног факултета су почели са планирањем већ традиционалне хуманитарне акције прикупљања новогодишњих пакетића раније него што је то уобичајено.
Студенти Правног, Фармацеутског, Филозофског, Електротехничког и Богословског факултета, заједно са ученицима Више медицинске школе су 26. 12.2008. кренули пут Косова и Метохије са око 1400 пакетића. У Косовску Митровицу су стигли у раним јутарњим часовима, са намером да посете енклаве у околини Приштине. Првог дана викенда су посетили село Прилужје, општина Вучитрн, и поделили око 150 пакетића деци предшколског узраста, ученицима од првог до четвртог разреда основне школе „Вук Караџић“ као и деци из околних села. У Прилужју их је сачекао и предесдник општине Вучитрн као и директор и професори основне школе. Тог дана су посетили и село Бабин Мост, општина Обилић где су поделили око 150 пакетића деци предшколског узраста као и ученицима основне школе „Милан Ракић“.. Студенти су посетили и Манастир Грачаницу, а после посете Манастиру су посетили два најугроженија места у Грачаници, која се налазе на брду изнад ове енклаве - дом за децу ометену у развоју и контејнер насеље у коме од 2004. живе избеглице из Обилића, где су деци која се тамо налазе поделили пакетиће.
Другог дана су се студенти због немогућности да постигну да обиђу сва планирана места, раздвојили у две групе.
Једна група је отишла пут Косовског Поморавља у село Церницу, најугроженију енклаву на Косову, које су посетили и прошле године, где су поделили пакетиће деци у основној школи „Бранко Радичевић“. После Цернице, студенти су посетили оближње село Пасјане, где су поделили око 120 пакетића, као и село Шилово у које су дошла и деца из Доњег Ливоча, Гњилана и других српских села гњиланског краја, где су уживали у предивној приредби коју су им припремила деца тог краја. Ту су студенти поделили око 130 пакетића за децу узраста до четвртог разреда основне школе. Овај сегмент акције је планиран у сарадњи са организацијом Дечије Срце из Горњег Ливоча, са којом је сарадња успостављена приликом акције 2008. године.
Друга група студената је због нетолерантног понашања припадника косовске полиције који су били пратња, била принуђена да пакетиће остави у порти Манастира Грачаница, љубазношћу оца Радосава и јерођакона Дамјана Ковачевића. Пакетићи су били намењени деци у селу Доња Гуштерица, а додатни део је био намењен деци из Прилужја која нису добила пакетиће првог дана. укупно око 400 пакетића. Код Манастира Грачаница их је сачекала председница општине Липљан, Сузана Станковић, која је преузела пакетиће за преко 300 деце из Доње Гуштерице, која су са нестрпљењем и радошћу чекала студенте. Студенти су наставили пут Прековца, у општини Ново Брдо, где су оставили око 100 пакетића у ОШ „Доситеј Обрадовић“, намењених за сву децу тог краја. Сачекао их је веома мали број деце, а разлог томе је лоша комуникација са косовском полицијском пратњом која је ограничавала време стајања на петнаест минута, тако да деца нису успела да се окупе у већем броју. Пут је настављен до села Паралово где је студенте без деце сачекао директор школе „Свети Сава“, из разлога што је присуство деце такође било тешко организовати за кратко време, и ту је подељено око 60 пакетића. Последње место које су студенти посетили је било село Ранилуг, у општини Косовска Каменица, где око 200 пакетића је остављено у школи „Вељко Дугошевић“, а студенти су коначно имали задовољство да се друже са мањим бројем деце која су успела да дођу до школе.
Посебно треба напоменути да су се 2008. године студентима из Београда придружили из славонског села Тења које се налази близу Осијека, који су у сопственој организацији прикупили око 200 пакетића у српским кућама у овом крају. Сваки пакетић који су Тењци послали је садржао по једну поруку коју су ове породице послале удаљеним сународницима. Пријатељи из Тење су остали у контакту како са Осмехом на дар, тако и са људима којима су поделили пакетиће, сведочећи на тај начин о томе да за даривање осмеха не постоје границе.
